Naposletku

(1996)

©     Copyright: graphic arts; animation & design by   Carmen Ezgeta

[ Djordje Balasevic ]

Back     Next

| PAGE 1 (Poezija - Poetry) |  PAGE 2 (Poezija - Poetry) | PAGE 3 (Poezija - Poetry) | PAGE 4 (Poezija - Poetry) |

| PAGE 5 (Poezija - Poetry) | PAGE 6 (Poezija - Poetry) | PAGE 7 (Poezija - Poetry) |

| Index: A - I (Poezija - Poetry) |  Index: J - Q (Poezija - Poetry) |  Index: R - Z (Poezija - Poetry) |

|  Poets & Poems  - pjesnici i pjesme   [ abecedni popis pjesnika (djelomican popis) ] |

|  Please Sign My GuestBook |  View My Old GuestBook |

|  Carmen Ezgeta  (ponesto o meni - something about me) |

|  Sto je novo...?! - What's New...?! |  Logo |  Home |  Exit |

www.EZGETA.com — since 1998

Ezgeta.com je osobna visejezicna stranica poezije, umjetnosti, muzike, humora i misli...
Ezgeta.com is a Croatian multilingual personal site with poetry, art, music, humor and nice things...
Images, web content & design ©   carmen ezgeta
All Rights Reserved
 

Draga moja, ti si navek znala
       da sam pajac.
             Moj je sesir satra pomicna.
                     Usne, tice-rugalice
                           a u oku tajac,
                                   da sam kaput sa dva lica,
                                         da sam gospo'n propalica obicna.

                                         Naposletku, ti si navek znala
                                   da sam svirac,
                           da je nebo moja livada.
                     Da me moze oduvati
             najblazi nemirac,
       da cu u po' reci stati
da se necu osvrtati nikada.

 

Da cu u po' reci stati,
       da se necu osvrtati.

 

Da cu u po' reci stati,
       da se necu osvrtati.

Naposletku,
   ti si dobro znala 'ko sam ja.
       Otkud sad te suze, moja mila?
         Rekla si da se za tocak
             brsljan ne hvata.
               Zalud izguzvana svila.

                   To je tako.     
Ne pravi od tuge nauku.      
Mami svetlo na sledecem bregu.       
Okopnice moj otisak     
na tvom jastuku. Jos kako.    
Kao jezuska u snegu.    

Razbicu gitaru.                   
Crn je mrak ispunjava.                  
Odavno se svoje pesme bojim.                     
Pomera u meni neke gene Dunava               
pa ja tecem i kad stojim.           

Ali, opet, da l' bi ikad                                  
bila moja ti                              
da sam vojnik u armiji ljudi?                             
Rekla si                      
da bas ne umem novce brojati                  
i da je "Nista" sve sto nudim        

Naposletku, ti si navek        
znala da sam svirac,          
brosic sto se tesko pribada.          
Da me moze oduvati najblazi nemirac.         
Da cu u po' reci stati,        
da se necu osvrtati nikada.       

                           Redjas po vitrini fini porculanski svet,
                   al' ja sam figurica bez ziga.
             Pazi, to je bajka,
     sto ti pada na pamet.
Fali ti bas ovaj cigan?

 

           Ne, duso..

                           Tek u jesen otkriju se
                   boje krosanja.
             Sve su slicne u leto zeleno.
       Naposletku, ti si dobro znala
'ko sam ja.

 

Cemu suze, lepa zeno?

Djordje Balasevic

                                       (1953 - 2021)